The Soccernostalgia Interview-Part 14 (Interview with Serbian Sports Journalist and Author Mr. Mihajlo Todic on Yugoslavia National Team, 1980/81 season)

 

For this interview, I start a new project as I look at the history of the Yugoslavia National Team, season by season, with the 1980/81 season.

This will be a semi-regular and continuous series.

The Interviewee is:

Serbian Journalist and Author Mr. Mihajlo Todic

Mr. Todic’s books include:

Antologija Svetskog kupa (Anthology of the World Cup) (1998)

Kontinent fudbala (Continent of Football) (2000)

monografija OFK Beograda "90 godina romantike" (monograph OFK Belgrade "90 years of romance) (2001)

Treći vek fudbala (Third Century of Football) (2002)

monografija FS Srbije "100 godina fudbala u Srbiji" (monograph FS Serbia 100 years of football in Serbia) (2006)

Letopis FK Ribnica, Mionica (Chronicle of FC Ribnica, Mionica) (2007)

Sto godina romantike (One hundred years of romance) (2011)

Kako je fudbal porastao? (How did football grow?  (2016)

 

 

 

Mr. Todic’s contact info:

On Twitter: @mihajlothegreat

Website: https://miskotodic.wordpress.com/

Links to some of the Books:

https://www.amazon.com/GODINA-FUDBALA-SRBIJI-prevodom-engleski/dp/B005PWP0RG

https://www.delfi.rs/knjige/88018_kako_je_fudbal_porastao?_knjiga_delfi_knjizare.html

 

 

 

 

 

Soccernostalgia Question: When the 1980/81 season started, the 1982 World Cup qualifiers in the spring would have the objective. What was the atmosphere in this early season with the National Team?

 

Mihajlo Todic Response in English: The answer to this question is complicated. Football is not in the foreground. In 1980, Yugoslavia was in a very difficult situation in all areas.

Yugoslavia opened up to Western Europe and the United States during the 1970’s. The changes were big. The final of the European Cup 1973 Ajax - Juventus was played in Belgrade. Yugoslavia organized the EURO 1976. Football players are allowed to be professionals. Everything has progressed. At the same time, due to political ties with the countries of the Arab world, Yugoslavia did not feel the energy crisis that began in Europe in 1974.

The energy crisis in Yugoslavia began in 1979, when oil supplies from Iran and Iraq stopped. There was no electricity for several hours a day and cars were allowed to be driven every other day of the week. The worst was on May 4th 1980. Yugoslav President Josip Broz Tito died. Many people feared that Tito's death would lead to the disintegration of Yugoslavia. A decade later, that is what happened.

At the same time, football had big problems. Yugoslavia did not play in the WC1978 and the EURO1980. The main cause was the Football Association of Yugoslavia (Fudbalski savez Jugoslavije - FSJ). The Yugoslav government controlled the work of the FSJ. The academies for young players worked well, but the national team was greatly influenced by politics.

In 1972, the FSJ founded the Coaching Academy. Work with the younger selections has progressed a lot. Yugoslavia won the U21 EURO 1978 and played in the U23 World Cup 1979 in Japan.

At the same time, no change of generation was made in the A team. The national team still included football players who participated in the WC 1974 and the EURO 1976. The football players were able to go abroad when they turned 28 years of age. A small number of internationals remained in the national team. Players from home clubs lacked international experience.

Politics also had a big influence.

Yugoslavia was composed of six republics. The strongest were clubs from Serbia and Croatia. In the second group were clubs from Bosnia and Herzegovina. The weakest were clubs from Montenegro, Macedonia and Slovenia. Politicians demanded that the national team show the unity of the people of Yugoslavia. The selectors had to take care to always have a certain number of players of different nationalities. Because of that, many very good players played few games for the national team. Serbian Slobodan Santrač, the best scorer of the First League of Yugoslavia (218 goals), played only 8 games for the national team. Croatian Marko Mlinarić, a former Dinamo Zagreb player, recently stated that he played few games for Yugoslavia because the Red Star football players from Belgrade had the advantage.

It is similar with coach. After the Slovenian Ivan Toplak, Marko Valok was elected coach, a Croat who lived in Serbia. After him, the Serb Stevan Vilotić was elected, so it was the turn of the Croat Ante Mladinić, and after him the Serb Miljan Miljanić.

In such conditions, the coach often made a team based on the city where the match was played. Ante Mladinić won the Yugoslav Championship1977/78  with Partizan Belgrade. In the fall of 1978, he was appointed coach of national team. On October 4th 1978. Yugoslavia played in Zagreb (Croatia) against Spain. The team that started the match included seven players from Croatian clubs, two from clubs in Bosnia and Herzegovina and two from Serbia.

In Serbia, they thought that the coach were neglecting the players of the Crvena zvezda (Red Star Belgrad) and Partizan, clubs that won five of the six Yugoslav champion titles from 1976 to 1981.

I hope that I have briefly explained to you how complicated the situation in Yugoslavia was.

 

 

Mihajlo Todic Response in Serbian, in Cyrillic:  Одговор на ово питање је компликован. Фудбал није у првом плану. Југославија је 1980. године била у веома тешкој ситуацији у свим областима.

Југославија се током 70-их година отворила према Западној Европи и САД. Промене су биле велике. У Београду је играно финале Европског купа 1973 Ајакс – Јувентус. Југославија је организовала ЕУРО 1976. Фудбалерима је дозвољено да буду професионалци. Све је напредовало. У исто време, због политичких веза са земљама арапског света, Југославија није осетила енергетску кризу која је у Европи почела 1974. године.

Енергетска криза у Југославији је почела 1979, кад је престао доток нафте из Ирана и Ирака. Електричне струје није било по неколико сати дневно, а аутомобиле је било дозвољено возити сваког другог дана у седмици. Најтеже је било 4. маја 1980. Умро је председник Југославије Јосип Брзоз Тито. Много људи је страховало да ће смрт Тита довести до распада Југославије. Деценију касније се то и догодило.

У исто време и фудбал је имао великих проблема. Југославија није играла на Првенству света 1978. и Првенству Европе 1980. Главни узрок је био Фудбалски савез Југослвије (ФСЈ). Влада Југославије је контролисала рад ФСЈ. Академије за младе играче су добро радиле, али је репрезентација била под великим утицајем политике.

Фудбалска асоцијација Југославије (ФСЈ) је 1972. основала Тренерску академију. Много је напредовао рад са млађим селекцијама. Југославија је освојила У21 ЕУРО 1978. и играла на У23 Првенству света у Јапану.

У исто време није направљена смена генерације. У репрезентацији су и даље играли фудбалери који су учествовали на СП 1974. и ЕУРО 1976. Фудбалери су могли да оду у иностранство кад напуне 28 година. Мали број интернационалаца је остајао у репрезентацији. Играчима из домаћих клубова је недостајало искуства.

Велики утицај имала је и политика. Југославија је била састављена од шест република. Најјачи су били клубови из Србије и Хрватске. У другој групи су били клубови из Босне и Херцеговине. Најслабији су били клубови из Црне Горе, Македоније и Словеније. Политичари су захтевали да репрезентација покаже јединство народа Југославије. Селектори су морали да воде рачуна да увек имају одређен број играча различитих националност. Због тога много веома добрих играча је играло мало утакмица за репрезентацију. На пример. Србин Слободан Сантрач, најбољи стрелац Прве лиге Југославије (218 голова) играо је само 8 утакмица за репрезентацију. Хрват Марко Млинарић, некадашњи фудбалер Динама из Загреба, недавно је изјавио да је играо мало утакмица за Југославију јер су предност имали фудбалери Црвене звезде из Београда.

Слично је и са селекторима. После Словенца Ивана Топлака за селектора је изабран Марко Валок, Хрват који је живео у Србији. После њега је изабран Србин Вилотић, па су на ред дошли Хрват Анте Младинић, а после њега Србин Миљан Миљанић.

У таквим условима селектори су често правили тим на основу града где је играна утакмица. Анте Младинић је са Партизаном освојио првенство Југославије 1977/78. У јесен 1978. је постављен за селектора. Југославија је 4. октобра 1978. играла у Загребу против Шпаније. У тиму који је почео утакмицу било је седам играча из хрватских клубов, двојица из клубова Босне и Херцеговина и двојица из Србије.

У Србији су сматрали да селектори занемањују играче Црвене звезде и Партизана, клубова који су од 1976. до 1981. освојили пет од шест титула шампиона Југославије.

Надам се да сам вам укратко објаснио колико је била компликована ситуација у Југославији.

 

 

Photo From: Guerin Sportivo, No 46 (313), November 12-18, 1980

Soccernostalgia Question: Was Milan Miljanic under pressure as Yugoslavia had not qualified for the last World Cup nor the Euros?

 

Mihajlo Todic Response in English: Miljanić returned 1978 from Spain, where he was Real Madrid's coach. Miljanić had the authority of the best coach in Yugoslavia. He was very wise. He was able to keep politicians away from the national team. Football was his job. He talked about politics with politicians from the Football Association, and talked about football with coaches, players and journalists. Miljanić chose a good moment to return to the Yugoslav national team. He had a good group of older players and talented young players. Pay attention to this information. During 1980 and 1981, 40 football players played for the Yugoslav national team. In the match against Uruguay, on March 22, 1980, in Sarajevo, the players had an average of eight matches for the national team. At the end of the qualification, that number was increased to 25. The standard players were goalkeeper Dragan Pantelić, defense players Zoran Vujović and Velimir Zajec, midfielder Vladimir Petrović and striker Zlatko Vujović. Miljanić added one player in each subsequent game to get a strong team in the end.

 

Mihajlo Todic Response in Serbian, in Cyrillic:   Миљанић се 1978. вратио из Шпаније, где је био тренер Реала. Миљанић је имао ауторитет најбољег тренера у Југославији. Миљанић је био веома мудар. Умео је да политичаре удаљи од репрезентације. Фудбал је био његов посао. Са политичарима из Фудбалске асоцијације је разговарао о политици, а о фудбалу је разговарао са тренерима, играчима и новинарима. Миљанић је изабрао добар тренутак за повратак у репрезентацију Југославије. Имао је добру групу старијих играча и талентоване младе играче. Обратите пажњу на овај податак. Током 1980. и 1981. за репрезентацију Југославије је играло 40 фудбалера. На утакмици против Уругваја, 22. марта 1980. у Сарајеву, играчи су имали просечнан број од осам утакмица за репрезентацију. На крају квалификација тај број је повећан на 25. Стандардни играчи су били голман Драган Пантелић, играчи одбране Зоран Вујовић и Велимир Зајец, играч средине терена Владимир Петровић и нападач Златко Вујовић. Миљанић је на свакој следећој утакмици додавао једног играча да би на крају добио снажан тим.

 

 

 

Soccernostalgia Question: For the first match of the season, a relatively under strength Yugoslavia lost (1-4) to Romania. Any lessons from this match?

 

Mihajlo Todic Response in English:  The match against Romania was the first of the season only because of the date it was played, August 27^th, 1980. The match against Romania was a rematch of the Balkan Cup final.

The Balkan Cup was a popular competition between the two world wars. Yugoslavia, Romania and Bulgaria, neighboring countries on the Balkan Peninsula, took part. The cup was donated by the King of Yugoslavia, Aleksandar Karadjordjević. The Queen of Yugoslavia was Maria, Princess of Romania. Albania and Hungary joined the competition after the Second World War. If you know the history, you probably know that after the WW II, the countries from the Balkans (Yugoslavia, Romania, Bulgaria, Hungary and Albania) remained behind the "Iron Curtain". The Balkan Cup was supposed to confirm good political relations.

After the WW II, only four Balkan Cups were held: 1946, 1947, 1977 and the last one in 1980.

The first game of the finals was played on March 30, 1980, in Belgrade, at the OFK Belgrade stadium. Yugoslavia won 2-0. The team that played in that game never got together again. It was practically the C team of Yugoslavia.

In the rematch in Bucharest, the strongest team of Yugoslavia played. Romania won 4-1. The match was completely unimportant and no one cared. The players were kept for qualifying matches.

I have no proof, but I have reason to believe that Yugoslavia intentionally lost the game. I believe that it has been agreed that the cup will remain in Bucharest. We have always had good political ties with Romania. Romania helped Serbia a lot in qualifying for the WC2010.

 

Mihajlo Todic Response in Serbian, in Cyrillic:  Утакмица против Румуније је била прва у сезони само због датума кад је играна, 27. августа 1980. Утакмица против Румуније је био реванш финала Балканског купа.

Балкански куп је било популарно такмичење између два велика светска рата. Учествовали су Југославија, Румунија и Бугарска, суседне земље на Балканском полуострву. Пехар је поклонио краљ Југославије Александар Карађорђевић. Краљица Југославије је била Марија, принцеза Румуније. После Другог светског рата у такмичење су се прикључили Албанија и Мађарска. Ако познајете историју вероватно знате да су после Другог светског рата државе са Балкана (Југославија, Румунија, Бугарска, Мађарска и Албанија) остале иза «гвоздене завесе». Балкански куп је требало да потврди добре политичке односе.

После Другог светског рата одржана су само четити Балканска купа: 1946, 1947, 1977. и последњи 1980.

Прва утакмица финала играна је 30. марта 1980. у Београду, на стадиону ОФК Београда. Победила је Југославија резултатом 2:0. Тим који је играо на тој утакмици се никада више није окупио. То је био практично Ц тим Југослације.

У реваншу у Букурешту играо је најјачи тим Југославије. Победила је Румунија резултатом 4:1. Утакмица је била потпуно неважна и нико се није бринуо. Играчи су се чували за утакмице квалификација.

Немам доказ, али имам разлога да сумњам, да је Југославија намерно изгубила утакмицу. Верујем да је договорено да пехар остане у Букурешту. Увек смо имали добре политичке везе са Румунијом. Румунија је Србији много помогла у квалификацијама за Првенство света 2010.

 

 

 

 

Soccernostalgia Question: Just a week later on September 10^th, the World Cup qualifiers got under way with Yugoslavia predictably winning at Luxembourg. What can be said about this match?

 

Mihajlo Todic Response in English:  Yugoslavia beat Luxembourg 5-0. Everyone expected a victory. Yugoslavia was considered a big favorite. The football players from Luxembourg are presented as amateurs. Waiters who work in the restaurant before noon and train in the afternoon. The victory was expected.

The match against Luxembourg is important for another reason. Ivan Gudelj made his debut for the А team. He was only 20 years old. Rarely have such young football players played for Yugoslavia. Gudelj was a great talent. You will probably think that I am exaggerating when I say that he was a mix of Brazilian Dunga in tactics and physical condition and Frenchman Paul Pogba in ball technique. Gudelj could become the best football player in Europe. Unfortunately, due to illness, he had a short career. He ended his career at the age of 26

 

Mihajlo Todic Response in Serbian, in Cyrillic:  

Југославија је победила Луксембург резултатом 5:0. Сви су очекивали победу. Југославија је сматрана великим фаворитом. Фудбалери из Луксембурга су представљени као аматери. Конобари који пре подне раде у ресторану, а после подне тренирају. Победа је била очекивана.

Утакмица против Луксембурга је важна из другог разлога. За репрезентацију је дебитовао Иван Гудељ. Имао је само 20 година. Ретко су тако млади фудбалери играли за Југославију. Гудељ је био велики таленат. Вероватно ћете мислити да претерујем кад кажем да је био микс Бразилца Дунге по тактици и физичкој кондицији и Француза Пола Погбе по техници с лоптом. Гудељ је могао да постане најбољи фудбалер Европе. На жалост, због болести је имао кратку каријеру. Каријеру је завршио у 26. години.

 

 

Soccernostalgia Question: Just a few weeks later Yugoslavia took a decisive step in one of the spots to qualify by defeating Denmark at home. Did this win set the tempo for the qualifiers?

 

Mihajlo Todic Response in English: The match against Denmark was played on September 27, 1980, in Ljubljana (Slovenia). It is estimated that the match against Denmark will be easy. Yugoslavia beat Denmark in all previous games and everyone believed in another victory. Ivo Jerolimov, a from Rijeka, and Džemal Mustedanagić, a from Dinamo Zagreb, made their debut in the match against Denmark for Yugoslavia. Jerolimov played four more games until the end of the qualification, Mustedanagić did not play anymore. When you look at the Danish team, you see the names of many famous players who have had successful careers (H. Jensen, Lerby, Elkjaer, Larsen ...). The class of Yugoslav footballers was so large that Danish players were presented in the media as "skiers".

I do not know why. Denmark has never had good skiers. Probably such a belief was Denmark in the group of Scandinavian countries. From the group of Scandinavian countries in Yugoslavia, there was respect only for Sweden.

 

Mihajlo Todic Response in Serbian, in Cyrillic:  Утакмица против Данске је играна 27. ептембра 1980. у Љубљани, у Словенији. Процењено је да ће утакмица против Данске бити лака. Југославија је победила Данску у свим претходним утакмицама и сви су веровали у још једну победу. На утакмици против Данске за Југославију су дебитовали Иво Јеролимов, фудбалер Ријеке, и Џемал Мустеданагић, фудбалер Динама из Загреба. Јеролимов је до краја квалификација је одиграо још четири утакмице, Мустеданагић више није играо. Кад погледате тим Данске видите имена много познатих фудбалера који су имали успешне каријере (H. Jensen, Lerby, Elkjaer, Larsen...). Класа фудбалера Југославије је била толико велика да су играчи Данске у медијима представљани као „скијаши“.

Не знам зашто. Данска никада није имала добре скијаше. Вероватно је такво убеђење било је је Данска у групи скандинавских земаља. Из групе Скандинавских земаља у Југослацији је било поштовања једино за Шведску.

 

 

Photo From: SN Revija 1981 br233_25-03-1981

(September 27, 1980, World Cup Qualifier, Yugoslavia 2-Denmark 1)

 

Soccernostalgia Question: Yugoslavia goalkeeper Dragan Pantelic would score again from the penalty spot. What can you say about this and Miljanic’s acceptance of this rather unconventional decision to allow a goalkeeper to score from the spotr?

 

Mihajlo Todic Response in English: In Yugoslavia, it was completely normal for goalkeepers to take penalties and score from the spot. We had a lot of goalkeepers who performed great penalties. Ilija Pantelić, the goalkeeper of Vojvodina from Novi Sad, 1963. scored a hat-trick from the penalty spot in the game against Trešnjevka from Zagreb. Ilija Pantelić is also the first goalkeeper to score a goal in the European Cup. He did it 1966. in the match Vojvodina - Atletico Madrid. Dragan Pantelić scored 25 goals for Radnički from Niš, 24 from the penalty spot and one over the entire field from his penalty area. Ante Vulić scored 15 goals for Hajduk Split. There are many similar examples. Dragan Pantelić scored two from the spot  for Yugoslavia. I think that allowing Pantelić to shoot a penalty shows low respect for the opponent.

 

Mihajlo Todic Response in Serbian, in Cyrillic:  У Југославији је било потпуно нормално да голмани изводе једанаестерце. Имали смо много голмана који су одлично изводили једанаестерце. Илија Пантелић, голман Војводине из Новог Сада, постигао је 1963. године хет-трик из једанаестераца на утакмици против Трешњевке из Загреба. Илија Пантелић је и први голман који је постигао гол у Европском купу. Урадио је то 1966. на утакмици Војводина – Атлетико Мадрид. Драган Пантелић је постигао 25 голова за Раднички из Ниша, 24 из пенала и један преко целог терена из свог шеснаестерца. Анте Вулић је за Хајдук из Сплита постигао 15 голова. Има много сличних примера. Драган Пантелић је постигао два гола за Југославију. Мислим да дозвола да Пантелић шутира једанаестерац показује мало поштовање према противнику.

 

 

Soccernostalgia Question: The only set back of the qualifiers was in November when Yugoslavia lost (0-2) to Italy in Turin. This match marked the final cap for Boro Primorac. How do you assess this performance?

 

Mihajlo Todic Response in English: Boro Primorac was a very good midfielder. He played for Velež Mostar (1972-78) and Hajduk Split (1978-82), French clubs Lille and Cannes. He had a great career, but also a lot of competition for a place in the middle of the field. I think that Primorac is in the group of players who did not play a large number of games due to the selection of players by nationality. The appearance of Ivan Gudelj was crucial for Primorac to lose his place in the national team.

 

Mihajlo Todic Response in Serbian, in Cyrillic:  Боро Приморац је био веома добар играч средине терена. Играо је за Вележ из Мостара (1972-78) и Хајдук из Сплита (1978-82), француским клубовима Лилу и Кану. Имао је одличну каријеру, али и веома велику конкуренцију за место у средини терена. Мислим да је Боро Приморац у групи играча који нису играли велики број утакмица због избора играча по националној припадности. Појава Ивана Гудеља је била пресудна да Приморац изгуби место у репрезентацији.

 

Photo From: SN Revija 1981 br240_13-05-1981

(November 15, 1980, World Cup Qualifier, Italy 2-Yugoslavia 0)

 

Photo From: Azzurri, Storia della Nazionale di calcio tre volte campioni del Mondo, 1910-1983

(November 15, 1980, World Cup Qualifier, Italy 2-Yugoslavia 0)

Soccernostalgia Question: Surprisingly for a match of such importance, Miljanic chose to start with many players making their International debuts. Do you know the reason?

 

Mihajlo Todic Response in English: Yugoslavia played the game in Turin in a weak lineup. Going to the army for a year was obligatory for all men. The obligation also applied to football players. During the WC82 qualifications several players had to interrupt their careers for a year, for example Velimir Zajec (Dinamo Zagreb). The coach Miljanić had great problems to put together the team. Zlatko Krmpotić (Red Star Belgrade), Miroslav Simonović (Radnički Niš), Mihajlo Petrović (Olimpija Ljubljana) and Nenad Šalov (Hajduk Split) made their debut in the match against Italy. Simonović, Petrović and Šalov never played for the A team again. The match was played at a very unfavorable moment for Yugoslavia. Look who played for Italy, almost the same team that won the WC82

 

Mihajlo Todic Response in Serbian, in Cyrillic:  Југославија је утакмицу у Торину играла у слабом саставу. Одлазак на годину дана у армију био је обабвезан за све мушкарце. Обавеза је важила и за фудбалере. Током квалификација за СП 1982. неколико фудбалера је морало да прекине каријеру на годину дана, на пример Велимир Зајец, играч Динама из Загреба. Селектор Миљанић је имао великих проблема да састави тим. На утакмици против Италије за Југославију су дебитовали Златко Крмпотић (Црвена звезда Београд) Мирослав Симоновић (Раднички Ниш), Михајло Петровић (Олимпија Љубљана) и Ненад Шалов (Хајдук Сплит). Симоновић, Петровић и Шалов никада више нису играли за репрезентацију. Утакмица је играна у веома неповољном тренутку за Југославију. Погледајте ко је играо за Италију, скоро исти тим који је освојио Првенство света 1982.

 

Photo From: La Nazionale Italiana, 3a dispensa d'aggiornamento

(November 15, 1980, World Cup Qualifier, Italy 2-Yugoslavia 0)

 

Photo From: Mondial, New series, issue 11, February 1981

(November 15, 1980, World Cup Qualifier, Italy 2-Yugoslavia 0)

Soccernostalgia Question: Yugoslavia’s next match would be a friendly in the new year in March vs. Bulgaria. How do you assess this win?

 

Mihajlo Todic Response in English: Yugoslavia often played friendly matches in small towns. The match against Bulgaria was played on March 25, 1981, in Subotica, a town in northern Serbia, on the border with Hungary. The match was watched by 20,000 spectators. In Belgrade or Zagreb, the match against Bulgaria would be watched by 5,000 spectators. Friendly matches were a way for people in smaller cities to see the best football players.

Yugoslavia won 2:1, although it did not play in the strongest team. It was the "B team". Predrag Pašić (Sarajevo) made his debut for Yugoslavia in the match in Subotica. He played on the left wing and was supposed to become the "new Dragan Dzajić". In the match against Bulgaria, the only thing that mattered was how Pasić would play and the match seemed to be organized only because of him. Unfortunately, he was often injured and did not make predictions. He ended his career at the age of 30.

 

 

Mihajlo Todic Response in Serbian, in Cyrillic:   Југославије је пријатељске утакмице често играо у малим градовима. Утакмица против Бугарске је играна 25. Марта 1981. у Суботици, граду на северу Србије, на граници са Мађарском. Утакмицу је гледало 20.000 гледалаца. У Београду или Загребу утакмицу против Бугарске гледало би 5.000 гледалаца. Пријатељске утакмице су биле начин да људи у мањим градовима виде најбоље фудбалере.

Југославија је победила 2:1 иако није играла у најјачем саставу. То је био «Б тим».  На утакмици у Суботици за Југославију је дебитовао Предраг Пашић (Сарајево). Играо је лево крило и требало је да постане «нови Драган Џајић». На утакмици против Бугарске једино је важно било како ће играти Пашић и утакмица као да је само због њега организована. На жалост, често је био повређен и није остварио предвиђања. Каријеру је завршио у 30. години.

 

 

 

Soccernostalgia Question: Yugoslavia ended the season with a spectacular win (5-1) over Greece. Did this win more or less confirm Yugoslavia’s place for next year’s World Cup?

 

Mihajlo Todic Response in English: Yugoslavia defeated Greece 5: 1 on April 29, 1981 in Split, at "Poljud" stadium. Again, the strongest team did not play, but the match showed that Yugoslavia has a large number of players who can replace the best player in matches against a weaker opponent. The match was very important. With the victory, Yugoslavia reached Greece on the table and corrected the goal difference. Yugoslavia was second on the table with six points, Italy was first with eight.

Yugoslavia played its next match on September 9, 1981, in Copenhagen against Denmark. Until then, the table has changed. Denmark beat Italy (3: 1) and had six points, as much as Yugoslavia and Greece. Who will stay in the race for the first place with Italy depended on the results of the match in Copenhagen. Preparations for the match in Copenhagen were much more serious than for the one in Belgrade. With the victory against Italy, Denmark showed that it is a very good team. Yugoslavia won 2: 1 with a great game. The goal for the victory was scored by Vladimir Petrović. The video of the goal has been in the headlines of sports TV shows for a long time. The match in Copenhagen is still considered one of the best matches of the Yugoslav national team. Yugoslavia has shown that it can withstand the pressure imposed by the result.

The victory in Copenhagen opened the door to qualifying for the WC. On October 17, 1981, Yugoslavia played Italy in Belgrade. It ended 1:1. A draw suited Yugoslavia and Italy to stay in the top two.

Italy made a big mistake in the next game, against Greece 1:1. This enabled Yugoslavia to win the last two games, in Novi Sad against Luxembourg (5:0) and in Athens against Greece (2 1) to win first place in the group and qualify for the World Cup. Italy finished on second place and qualified for the WC. Look who played for Italy, and Yugoslavia was first in the group!

 

Mihajlo Todic Response in Serbian, in Cyrillic:  Југославија је 29. априла 1981. у Сплиту, на „Пољуду“ победила Грчку резултатом 5:1. Поново није играо најјачи тим, али је утакмица показала да Југославија има велики број играча који могу да замене најбоље у утакмицама против слабијег противника. Утакмица је била веома важна. Југославија је победом стигла Грчку на табели и поправила гол-разлику. Југославија је била друга на табели са шест бодова, Италија је била прва са осам.

Југославија је следећу утакмицу играла 9. септембра 1981. у Копенхагену против Данске. До тада се табела променила. Данска је победила Италију (3:1) и имала је шест бодова, колико и Југославија и Грчка. Од резултата утакмице у Копенхагену је зависили ко ће остати у трци за прво место са Италијом. Припреме за утакмицу у Копенхагену су биле много озбиљније него за ону у Београду. Данска је победом против Италије показала да је веома добар тим. Југославија је одличном игром победила 2:1. Гол за победу је постигао Владимир Петровић. Снимак гола је дуго био у најавним шпицама спортских ТВ емисија. Утакмица у Копенхагену и данас се сматра једном од најбољих утакмица репрезентације Југославије. Југославија је показала да може да издржи притисак који намеће резултат.

Победом у Копенхагену отворена су врата пласмана на Првенство света. Југославија је 17. октобра 1981. у Београду играла са Италијом. Завршено је 1:1. Нерешен резултат је одговарао и Југославији и Италији да остану на прва два места.

Италија је у следећој утакмици направила велики кикс, против Грчке 1:1. Југославији је то омогућило да победама у последње две утакмице, у Новом Саду против Луксембура (5:0) и у Атини против Грчке (2:1) освоји прво место у групи и пласира се на СП. Италија је такмичење завршила на другом месту и пласирала се на СП. Погледајте ко је све играо за Италију, а Југославија је била прва у групи!

 

 

Photo From: SN Revija 1981 br240_13-05-1981

(April 29, 1981, World Cup Qualifier, Yugoslavia 5-Greece 1)

Soccernostalgia Question: Was Vladimir Petrovic perceived to be Yugoslavia’s main star at this point?

 

Mihajlo Todic Response in English: Vladimir Petrović was the best player of the Crvena zvezda (Red Star Belgrade) and one of the best players in Yugoslavia. Petrović was a great football player, but he personally did not want to be a "star". He just wanted to play of football. He was highly respected at every stadium. He was nicknamed "Pigeon" (Pižon). He started as a right winger and later played in midfield. Petrović was a big star in the club. He was named the "fourth star of the Red Star". There are only five "stars of Red Star". These are Rajko Mitić, Dragoslav Šekularac, Dragan Džajić, Vladimir Petrović and Dragan Stojković. Petrović was like Mitić. The best on the field, modest in life. His greatest wish was to go to England and play with a white ball, "Mitra" ball. Petrović was a star only as a football player.

 

Mihajlo Todic Response in Serbian, in Cyrillic:  Владимир Петровић је био најбољи играч Црвене звезде и један од најбољих играча у Југославији. Петровић је био велики фудбалер, али лично није хтео да буде „звезда“. Хтео је да буде само фудбалер. Био је веома поштован на сваком стадиону. Имао је надимак «Пижон». Почео је као десно крило, а касније играо у средини терена. Петровић је био велика звезда у клубу. Проглашен је «четвртом звездом Црвене зведе». Постоји само пет «Звездиних зведа». То су Рајко Митић, Драгослав Шекуларац, Драган Џајић, Владимир Петровић и Драган Стојковић. Петровић је био као Митић. Најбољи на терену, скроман у животу. Највећа жеља била му је да оде у Енглеску и игра белом лоптом, «Митра» лоптом. Петровић је био звезда само као фудбалер

 

 

Soccernostalgia Question: Zlatko Vujovic stood out for his scoring, while Vahid Halilhodzic was rewarded with a transfer to Nantes at the end of the season. What other players stood out this season?

 

Mihajlo Todic Response in English: WC82 qualifications confirmed that Yugoslavia has a large number of quality footballers. The leaders of the team were Vladimir Petrović, Velimir Zajec, Dragan Pantelić and Zlatko Vujović. Nenad Stojković, Ivan Gudelj, Miloš Hristić were noticed. Nikica Klinčarski, Zoran Vujović, Miloš Šestić, Predrag Pašić and Blaž Slišković, and older players were Ivan Buljan and Ivica Šurjak.

At that time, a large number of very good football players appeared in Yugoslavia. Almost every club had at least one player who could play for the national team. After the WC82 qualifications came the "golden age" of Yugoslav football. Almost every club had at least one player who could play for the national team, regardless of nationality.

 

Mihajlo Todic Response in Serbian, in Cyrillic:  Квалификације за Првенство света 1982. су потврдиле да Југославија има велики број квалитетних фудбалера. Предводници тима су били Владимир Петровић, Велимир Зајец, Драган Пантелић и Златко Вујовић. Примећени су Ненад Стојковић, Иван Гудељ, Милош Христић. Подршка су били Боро Приморац, Никица Клинчарски, Зоран Вујовић, Милош Шестић и Блаж Слишковић, а од старијих играча Иван Буљан, Ивица Шурјак.

У то време у Југославији се појавио велики број веома добрих фудбалера. Скоро сваки клуб имао је најмање једног играча који је могао да игра за репрезентацију. После квалификација за СП82 дошло је "златно доба" југословенског фудбала. Скоро у сваком клуби играо је бар један играч који је могао да игра за репрезентацију, без обзира на националну припадност.

 

 

 

Soccernostalgia Question: In closing, how do you assess Yugoslaviay’s performances this season?

Mihajlo Todic Response in English: WC82 qualifications are an example of the excellent work of the coach. Yugoslavia had two great teams and a large group of great footballers. During the 80's of the last century, everyone was considered a great player and had the status of a star.

After the qualifications, it was estimated that Yugoslavia has a team that can win the WC82. The result showed otherwise. Yugoslavia finished the WC after the group stage.

The team went to Spain in a bad mood. The Football association did not allow the players to keep private contracts with footwear manufacturers. The FA insisted that everyone sign contracts with Adidas. Many footballers chose Puma and due to the conditions of the FA, they were left without a lot of money. The FA condition created a problem that was not resolved until the WC82. Therefore, after the excellent qualifications, the result at the WC82 was a great disappointment.

 

Mihajlo Todic Response in Serbian, in Cyrillic:  Квалификације за Првенство света 1982. су пример одличног рада селектора. Југославија је имала два одлична тима и велику групу одличних фудбалера. Током 80-их година прошлог века сви су сматрани великим играчима и имали су статус звезда.

После квалификација процењено је да Југославија има тим који може да освоји Првенство света 1982. Резултат је показао другачије. Југославија је завршила Мондијал после групне фазе.

Екипа је у Шпанију отишла у лошем расположењу. Фудбалска асоцијација није дозволила играчима да задрже приватне уговоре са произвођачима обуће. ФА је инсистирала да сви потпишу уговоре са Адидасом. Многи фудбалери су изабрали Пуму и због услова ФА су остали без великог новца. Услов ФА је направио проблем који није решен до одласка на Првенство света. Зато је после одличнох квалификација, резултат на СП био велико разочарање.

Photo From: SN Revija 1981 br239_06-05-1981

(April 29, 1981, World Cup Qualifier, Yugoslavia 5-Greece 1)