The Soccernostalgia Interview-Part 39 (Interview with Serbian Sports Journalist and Author Mr. Mihajlo Todic on Yugoslavia National Team, 1982/83 season)

For this interview, I continue to look at the history of the Yugoslavia National Team, season by season, with the 1982/83 season.

This will be a semi-regular and continuous series.

The Interviewee is:

Serbian Journalist and Author Mr. Mihajlo Todic

Mr. Todic’s books include:

Antologija Svetskog kupa (Anthology of the World Cup) (1998)

Kontinent fudbala (Continent of Football) (2000)

monografija OFK Beograda "90 godina romantike" (monograph OFK Belgrade "90 years of romance) (2001)

Treći vek fudbala (Third Century of Football) (2002)

monografija FS Srbije "100 godina fudbala u Srbiji" (monograph FS Serbia 100 years of football in Serbia) (2006)

Letopis FK Ribnica, Mionica (Chronicle of FC Ribnica, Mionica) (2007)

Sto godina romantike (One hundred years of romance) (2011)

Kako je fudbal porastao? (How did football grow?  (2016)

 

Mr. Todic’s contact info:

On Twitter: @mihajlothegreat

Website: https://miskotodic.wordpress.com/

Links to some of the Books:

https://www.amazon.com/GODINA-FUDBALA-SRBIJI-prevodom-engleski/dp/B005PWP0RG

https://www.delfi.rs/knjige/88018_kako_je_fudbal_porastao?_knjiga_delfi_knjizare.html

 

Soccernostalgia Question: When the 1982/83 season started, a new era seemed underway. Milan Miljanic had stepped aside. The new manager was Todor Veselinovic. How was this appointment regarded at the time?

Mihajlo Todic Response in English:  The appointment of Todor Veselinović for the coach was to show the desire of the Football Association of Yugoslavia to make changes to the period in the 70s and present the country's willingness to open to the world. Veselinović was a big name as a football player, the legend of Vojvodina from Novi Sad, but as a coach a little and briefly work in Yugoslavia. Veselinović was a favorite among fans. He acted as a "ordinary man". He said simply. While the coach of Olympiacoss received a journalist award as a "most beautiful interlocutor". In one of the surples, he was declared a sports person in 1983. The fans saw one of them in Veselinovic. In one interview, Veselinović said:

"They used to Miljanic's demagogy, so she bothered my simplicity."

Mihajlo Todic Response in Serbian, in Cyrillic:  Именовање Тодора Веселиновића за селектора требало је да покаже жељу Фудбалског савеза Југославије да направи промене у односу на период 70-их година и представи спремност земље за отварање ка свету. Веселиновић је био велико име као фудбалер, легенда је Војводине из Новог Сада, али је као тренер мало и кратко радио у Југославији. Веселиновић је био омиљен међу навијачима. Понашао се као „обичан човек“. Говорио је једноставно. Док је био тренер Олимпијакоса добио је награду новинара као „најљубазнији саговорник“. У једној од анкета проглашен је за спортску личност 1983. године. Навијачи су у Веселиновићу видели једног од њих. У једном интервјуу Веселиновић је рекао:

„Навикли су на Миљанићеву демагогију, па им је сметала моја једноставност.“

 

Photo From; Mondial, New Series, Hors Serie 19, 1984

(Todor Veselinovic)

 

Soccernostalgia Question: Veselinovic’s era started in the worst way possible in a (1-3) loss vs. a seemingly poor Norway side in a Euro qualifier on October 13, 1982. How did the press react?

Mihajlo Todic Response in English: I have previously said that there was no respect in Yugoslavia for Scandinavian`s  national teams except for Sweden. Norway was a friendly country and always emphasized as she helped during World War II. Then they are how much Yugoslavs, and most of the Serbs, deported the "trains of death" to the forced labor in Norway. Those who survived and helped talk about help Norwegian. In sports, Norwegians were "skiers".

The victory was expected from the game in Oslo. Selektor Veselinovic made a great change of generation. He called several debutants to the team. The most experienced players were Vladimir Petrović and Safet Susić, and even called a player from abroad, Goalman Anderlecht Ratko Svilar. He is the father of Mile Svilar, the Roma goalkeeper. Defeat 1: 3 was assessed as a failure.

 

Mihajlo Todic Response in Serbian, in Cyrillic:  Већ сам раније говорио да у Југославији није било поштовања за скандинавске репрезентације изузев за Шведску. Норвешка је била пријатељска земља и увек је наглашавано како је помогла за време Другог светског рата. Тада су нацити много Југословена, а највише Срба, било депортовали „возовима смрти“ на принудни рад у Норвешку. Они који су преживели и помогли причали су о помоћи Норвежана. У спорту, Норвежани су били „скијаши“.

Од утакмице у Ослу очекивана је победа. Селектор Веселиновић је направио велику промену генерације. У екипу је позвао неколико дебитаната. Најискуснији играчи били су Владимир Петровић и Сафет Сушић, а чак је позвао и једног играча из иностранства, голмана Андерлехта Ратка Свилара. Он је отац Милета Свилара, голмана Роме. Пораз 1:3 је оцењен као неуспех.

 

Soccernostalgia Question: This match vs. Norway was the last for the likes of Dusan Savic and most importantly Vladimir Petrovic. Were they made as scapegoats or did Veselinovic want to inject new blood as he gave international debuts to Faruk Hadzibegic and Stjepan Deveric?

Mihajlo Todic Response in English: Vladimir Petrović and Dušan Savić left Crvena zvezda and went abroad. Petrović moved to Arsenal, Savić to Sporting Gijon. Going abroad practically meant the end of the representative career. The principle that players from foreign clubs do not play for the national team persisted until the second half of the 1980s. Veselinović had to find replacements for two experienced players, and he could only look for them in clubs from Yugoslavia. At that time, Stjepan Deverić had already distinguished himself as one of the best young players. He could have made a much better career. The goal that Maradona scored against England at WC1986, when he ran half the field, Deverić scored a similar goal a few years earlier in the championship of Yugoslavia. Faruk Hadžibegić was a little older. He played in defense, but he played elegantly, he was a player with good technique. He was considered the successor of Velimir Zajec, they played in a similar style. So no one was a "scapegoat". Veselinović followed the policy of the Football Association of Yugoslavia that players from foreign clubs do not play for the national team.

 

Mihajlo Todic Response in Serbian, in Cyrillic:   Владимир Петровић и Душан Савић су напустили Црвену звезду и отишли у иностранство. Петровић је прешао у Арсенал, Савић у Спортинг Хихон. Одлазак у иностранство је практично значио крај репрезентативне каријере. Принцип да играчи из иностраних клубова не играју за репрезентацију је опстао све до друге половине 1980-их година. Веселиновић је морао да пронађе замене за двојицу искусних играча, а могао је да их потражи само у клубовима из Југославије. Стјепан Деверић се у то време већ истакао као један од најбољих младих играча. Могао је да направи много бољу каријеру. Гол какав је Марадона постигао против Енглеске на СП1986, кад је претрчао пола терена, Деверић је сличан постигао неколико година раније у првенству Југославије. Фарук Хаџибегић је био мало старији. Играо је у одбрани, али је играо елегантно, био је играч добре технике. Сматран је наследником Велимира Зајеца, играли су сличним стилом. Дакле, нико није био „жртвени јарац“. Веселиновић је пратио политику Фудбалског савеза Југославије да за репрезентацију не играју играчи из иностраних клубова.

 

 

 

Soccernostalgia Question: In the following month, Yugoslavia made amends by defeating Bulgaria in their next qualifier away from home (1-0) on November 17, 1982. Aside from the important win, how did the press react to Veselinovic handing out debuts to six players: Slavoljub Nikolic, Zvjezdan Cvetkovic, Nijaz Ferhatovic, Zvonko Zivkovic, Mitar Mrkela (17 years old) and Miodrag Jesic?

Mihajlo Todic Response in English:  After the game against Norway, Veselinović estimated that some players are not at the level of the national team's requirements. That's why he invited several new players for the game in Bulgaria. It later turned out that it was nothing unusual. The work of Todor Veselinović is marked by a large number of players who played for the national team. In two years, he invited 53 footballers to the national team. He experimented a lot. He tried to rejuvenate the national team, he looked for new players and often changed the team. The impression was that the Veselinović team was often made up of journalists. If the media focused their attention on a young player or if a player played a few good games and was highlighted in the newspaper because of that, he would easily be on the national team list.

Nijaz Ferhatović played the only match for the national team then against Bulgaria. Slavoljub Nikolić played for the national team only once more. A large number of players played for the national team only while Veselinović was the coach.

In addition to frequent player changes, Veselinović prepared the team in an unusual way. He used to wait until the last minute to announce the team. Miodrag Ješić told me that Veselinović announced the team that will play against Bulgaria only when the bus with the team arrived in front of the stadium. The players did not know until the last moment whether they would play. After the game, he used to advise the players to drink brandy.

 

Mihajlo Todic Response in Serbian, in Cyrillic:  Веселиновић је после утакмице против Норвешке проценио да неки играчи нису на нивоу захтева репрезентације. Зато је за утакмицу у Бугарској позвао неколико нових играча. Касније се испоставило да то није ништа необично. Рад Тодора Веселиновића је обележен великим бројем играча који су играли за репрезентацију. За две године је у репрезентацију позвао 53 фудбалера. Много је експериментисао. Покушавао је да подмлади репрезентацију, тражио је нове играче и често мењао тим. Утисак је био да су Веселиновићи често тим правили новинари. Кад би медији усмерили пажњу на неког младог играча или кад би неки играч одиграо неколико добрих утакмица и због тога био истакнут у новинама лако је долазио на списак репрезентативаца.

Нијаз Ферхатовић је једину утакмицу за репрезентацију одиграо тада против Бугарсаке. Славољуб Николић је још само једном ниграо за репрезентацију. Велики број играча је за репрезентацију играо само док је Веселиновић био селектор.

Поред честих промена играча Веселиновић је на необичан начин припремао екипу. Имао је обичај да до последњег тренутка чека са објављивањем тима.  Миодраг Јешић ми је испричао како је Веселиновић тим који ће играти против Бугарске саопштио тек кад је аутобус са екипом дошао пред стадион. Играчи до последњег тренутка нису знали да ли ће играти. После утакмице је имао обичај да играчима саветује да попију ракију.

 

 

Soccernostalgia Question: The calendar year ended with an unbelievable Euro qualifier at home vs. Wales that ended with a score (4-4). At this point Yugoslavia had lost a qualifier and dropped a point at home. How was the outlook for Veselinovic and Yugoslavia at this point?

Mihajlo Todic Response in English:  The result of the match against Wales caused a shock. Instead of winning, Yugoslavia barely won a point. The first criticisms were directed at the choice of the stadium. It was played in Titograd (Podgorica), at the Budućnosti stadium, one of the worst in Yugoslavia. It was played on 15 December 1982. The pitch was muddy, poor, and it was thought that this helped the Welsh players, who were used to playing in similar conditions. The fact that the national team has never won at the Budućnosti Stadium speaks best about the conditions. After the draw against Wales, there was a fear that Yugoslavia would not qualify for PE, but the position of head coach Veselinović was not questioned. In Yugoslavia, it was not usual to change coaches during the qualification cycle.

Mihajlo Todic Response in Serbian, in Cyrillic:  Резултат утакмице против Велса је изазвао шок. Уместо победе Југославија је једва освојила бод. Прве критике су биле упућене на избор стадиона. Играно је у Титограду (Подгорица), на стадиону Будућности, на једном од најгорих у Југославији. Играно је 15. Децембра 1982. Терен је био блатњав, лош, и сматрано је да је то помогло играчима Велса, који су навикли да играју у сличним условима. О условима најбоље говори податак да репрезентација никада није победила на стадиону Будућности. После нерешеног резултата против Велса појавила се бојазан да се Југославија неће пласирати на ПЕ, али позиција селектора Веселиновића није доведена у питање. У Југославији није био обичан мењати селекторе током квалификационог циклуса.

 

 

Photo From; Source Unknown (provided by Predrag Cvijetic)

(December 15, 1982, EC Qualifier, Yugoslavia 4-Wales 4)

Photo From; Source Unknown (provided by Predrag Cvijetic)

(December 15, 1982, EC Qualifier, Yugoslavia 4-Wales 4)

Soccernostalgia Question: The new calendar year (1983) started with a friendly win (2-0) over Romania on March 30, 1983. Once again Veselinovic experimented and handed debuts to Tomislav Ivkovic, Goran Miljanovic, Jasmin Dzeko, Zoran Maric, Miodrag Radovic, Husref Musemic and Slobodan Batricevic. How was this win viewed?

Mihajlo Todic Response in English: I have already spoken about the relations between Yugoslavia and Romania, how close the two countries and peoples were. It is similar today. The matches against Romania were often friendlies. A great rivalry developed after Yugoslavia's 6:4 victory in the World Cup qualifiers in 1978. The match against Romania was an opportunity for coach Veselinović to include several young players in the team. He overdid it, but luckily it didn't affect the result. Of the debutants, goalkeeper Ivković was the only one who remained standard in the Yugoslavian team. The others rarely played. It is interesting that there was an opinion that Veselinović should have kept the team that played against Romania in later games as well.

Mihajlo Todic Response in Serbian, in Cyrillic:  Говорио сам већ о односима Југославије и Румуније, колико су две земље и народи били блиски. Слично је и данас. Утакмице против Румуније су често биле пријатељске. Велики ривалитет је развијен после победе Југославије 6:4 у квалификацијама за Првенство света 1978. Утакмица против Румуније је била прилика да селектор Веселиновић у тим уврсти неколико младих играча. Претерао је у томе, али се то на срећу није одразило на резултат. Од дебитаната једино је голман Ивковић остао стандардан у тиму Југославије. Остали су ретко играли. Занимљиво је да је било мишљења да је Веселиновић требало да задржи тим који је играо против Румуније и у каснијим утакмицама.

 

 

Soccernostalgia Question: On April 23^rd, 1983, Yugoslavia were soundly defeated by the Euro Hosts France in Paris (0-4). A heavy and loss and more debuts for Ljubomir Radanovic, Dragan Mance, Sulejman Halilovic, Mehmed Bazdarevic and Marko Mlinaric. What are your thoughts on this loss?

Mihajlo Todic Response in English:  The match against France was friendly, and such matches was never paid great attention. Selector Veselinovic used it to invite a large number of debutants. This affected the result. The inexperienced national team went to a match against one of the best teams in the world at the time. Just look at that team of France. The result was a consequence of the decisions of Selector Veselinović. On the other hand, Baždarević and Radadanović are later among the most important players in the national team. He would probably become Mance, but in September 1985 he died in a car accident.

Mihajlo Todic Response in Serbian, in Cyrillic:  Утакмица против Француске је била пријатељска, а таквим утакмицама никада није придавана велика пажња. Селектор Веселиновић је то искористио да позове велики број дебитаната. То је утицало на резултат. Неискусна репрезентација је отишла на утакмицу против једног од најбољих тимова на свету у том тренутку. Само погледајте тај тим Француске. Резултат је био последица одлука селектора Веселиновића. С друге стране, Баждаревић и Рададановић су касније ли међу најважнијим играчима у репрезентацији. Вероварно би то постао и Манце, али је у септембру 1985. погинуо у саобраћајној несрећи.

 

Photo From; Onze, Hors Serie 16, 1983

(April 23, 1983, France 4-Yugoslavia 0)

Photo From; Onze, Issue 89, May 1983

(April 23, 1983, France 4-Yugoslavia 0)

Soccernostalgia Question: Following the loss vs. France, Safet Susic dismissed the present squad and stated: “those in Paris, know just a year ago they were not ready for the National Team and know they are not playing in the real National Team“. Do you feel this was an accurate statement?

Mihajlo Todic Response in English:  I can agree with Susic's statement. During the qualifications for PE in 1984, no one could say the team of Yugoslavia looks like and who the players make representation. Veselinovic had a strange way of working, but it was also under great pressure to respect what we called "Ključ" (key). He had to maintain balance in the number of players, called in the national team between clubs from Belgrade, Zagreb, Sarajevo ... You will notice in the debutant's story that was always an equal number between the players from Serbia, Croatia or Bosnia

Mihajlo Todic Response in Serbian, in Cyrillic:   Moгу да се сложим са Сушићевом изјавом. Током квалификација за ПЕ 1984. нико није могао да каже како изгледа тим Југославије и ко су играчи чине репрезентацију. Веселиновић је имао чудан начин рада, али је био и под великим притиском да поштује оно што смо звали „кључ“. Морао је да одржава равнотежу у броју играча које зове у репрезентација између клубова из Београда, Загреба, Сарајева... Приметићете у причи о дебитантима да је увек био једнак број између играча из Србије, Хрватске или Босне.

 

Photo From; Mondial, new series, issue 36, March 1983

(Safet Susic)

Soccernostalgia Question: On June 1^st, 1983, Yugoslavia defeated Romania (1-0) in a friendly. More experimentation with debuts for Mirza Kapetanovic, Borislav Cvetkovic and Branko Bosnjak What are your thoughts on this win?

Mihajlo Todic Response in English:  Experimentation is always allowed in friendly matches. Veselinović always used it. Watch the match report. Veselinović replaced two players already after 30 minutes. These weren't just any players. They were Blaž Slišković from FC Hajduk Split and Miloš Šestić from Crvena zvezda. At that time, they were perhaps the best players in Yugoslavia. The fact that the game in Sarajevo was the only one that Branko Bošnjak, then a player of Olimpija FC from Ljubljana, played for the national team also speaks of experimentation. And one more thing about the "key". The match was played in Sarajevo, in front of 15,000 spectators. During the game, Veselinović replaced seven players. The entire game was played by Faruk Hadžibekić and debutant Mirza Kapetanović, both players from FC Sarajevo.

Mihajlo Todic Response in Serbian, in Cyrillic:  У пријатељским утакмицама је увек дозвољено експериментисати. Веселиновић је то увек користио. Погледајте извештај са утакмице. Веселиновић је двојицу играча заменио већ после 30 минута. То нису били било који играчи. То су били Блаж Слишковић из Хајдука и Милош Шестић из Црвене звезде. У то време су били можда и најбољи играчи у Југославији. О експериментисању говори и податак да је утакмица у Сарајеву била једина коју је Бранко Бошњак, тада играч Олимпије из Љубљане, играо за репрезентацију.

И још нешто о „кључу“. Утакмица је играна у Сарајеву, пред 15.000 гледалаца. Целу утакмицу су Веселиновић је током утакмице заменио седам играча. Целу утакмицу су одиграли Фарук Хаџибекић и дебитант Мирза Капетановић, обојица играчи Сарајева.

 

Soccernostalgia Question: The season ended with a friendly celebrating Luxembourg Association’s 75^thAnniversary. Yugoslavia were defeated (2-4) by West Germany (2-4) on June 7, 1983. How was this last match seen by the Press?

Mihajlo Todic Response in English:  The match primarily talks about the reputation of Yugoslavia at the time. Argentina won the WC1978 and later came to Belgrade on the last match Dragan Dzaji’ for the Yugoslavia representation. West Germany was the champion of Europe at the time and the world vice-champion. Yugoslavia did not have similar successes, but she had a great reputation.

It is not much expected from the game. It was played on a neutral terrain, defeat 2: 4 was assessed as decent. That it was a good result showed time. The Bernd Förster, Uli Stielike, Bernd Schuster, Lothar Matthäus, Karl-Heinz Rummenigge was played for Germany. When you look at the players' names, it seems that the victory of Germany should have been higher. The press was realized, but she saw and where Veselinović was guided by the way Veselinović.

 

Mihajlo Todic Response in Serbian, in Cyrillic:  Утакмица пре свега говори о угледу Југославије у то време. Аргентина је освојила титулу шампиона света 1978. и годину дана касније дошла у Београд на последњу утакмицу Драгана Џајића за репрезентацију Југослације. Западна Немачка је у то време била шампион Европе и вицешампион света. Југославија није имала сличних успеха, али је имала велики углед.

Од утакмице није много очекивано. Играно је на неутралном терену, Пораз 2:4 је био процењен као пристојан. Да је то био добар резултат показало је и време. За Немачку су играли Бернд Ферсртер, Ули Штилике, Бернд Шустер, Лотар Матеуз, Карл-Хајнц Румениге. Кад погледате имена играча чини се да је победа Немачке требало да буде већа. Штампа је то увидела, али је увидела и куда води начин рада Веселиновића.

 

 

Photo From; Source Unknown (provided by Predrag Cvijetic and Photo From: https://impromptuinc.wordpress.com/2012/01/15/1983-west-germany-yugoslavia-4-2-2-0/

(June 7, 1983, West Germany 4-Yugoslavia 2)

Soccernostalgia Question: It seemed a disappointing season, results wise. Did the Press believe still believe that Yugoslavia could still qualify for the Euros?

Mihajlo Todic Response in English:  The results were weak. Only two victories, one unresolved score and three defeats have been achieved on six games. The situation on the table was not good. Wales was the first with five points, Yugoslavia and Norway had three. Nevertheless, the calculations showed that Yugoslavia decides on their own destiny. We believed we would win all three remaining matches. Nobody could even sense that what would happen and that the end of the qualifications would come into the history of the Yugoslav football. That is what I still talk about today. In the end, for many reasons, it turned out to be better, Yugoslavia did not play at the Euro in 1984.

Mihajlo Todic Response in Serbian, in Cyrillic:  Резултати су били слаби. На шест утакмица су остварене само две победе, један нерешен резултат и три пораза.  Ситуација на табели није била добра. Велс је био први са пет бодова, Југославија и Норвешка су имали по три. И поред тога, калкулације су показивале да Југославија сама одлучује о својој судбини. Веровали смо да ћемо победити у све три преостале утакмице. Нико тада није могао ни да наслути да шта ће да се догоди и да ће крај квалификација ући у историју фудбала Југославије. О томе се и данас прича. На крају, из много разлога, испоставило се да би боље било да Југославија није играла на Првенству Европе 1984.

 

Soccernostalgia Question: For much of the season, the likes of Zoran and Zlatko Vujovic, Jerolimov, Blaz Sliskovic, Nenad Stojkovic, Milos Sestic and Pasic were unavailable as they were doing their military service. Was this perceived as a reason for the instability?

Mihajlo Todic Response in English: The departure of athletes, especially football players, was a sensitive topic to serving military for those years. Footballers were not allowed to have a privileged status in society. They had to serve military deadline. Later, a sports unit was also made, the football players could train during military service. Due to the deputy representatives in the Yugoslav Army, she may not have won European Championship in 1968. It's another story. At one point, Yugoslavia could not be placed at the EURO 1968. During the qualifications for EURO 1984, there was no doubt that Yugoslavia would be to the euro, and there was an estimate that we had enough good players that they could replace several soldiers. In the end, Veselinovic changed his players so often that sometimes he couldn't even imagine the reason for his absences.

Mihajlo Todic Response in Serbian, in Cyrillic:  Одлазак спортиста, посебно фудбалера, на служење војног рока је тих година била осетљива тема. Фудбалери нису смели да имају повлашћен статус у друштву. Морали су на служење војног рока. Касније је направљена и спортска јединица, фудбалери су током служења војног рока могли да тренирају. Због одласка репрезентативаца у војску Југославија можда није освојила Првенство Европе 1968. То је нека друга прича. У једном тренутку се чинило да Југославија не може да се пласира на ЕУРО 1968. Током квалификација за ПЕ 1984. није било сумњи да ће се Југославија пласирати на ЕУРО, а постојала је процена да имамо довољно добрих играча да могу да замене неколико војника. На крају, Веселиновић је толико често мењао играче да понекад није могао ни да се замисли разлог његових изостанака.

 

Soccernostalgia Question: On balance, the take-away were the many experimentations. 24 players made their International debuts this season. Was this a reflection of indecisiveness from Veselinovic?

Mihajlo Todic Response in English:  In 1983, 46 played for the Yugoslav national team. Veselinovic never explained the reasons why he called certain footballers. I already said that it was enough for someone to play two or three good games and to start writing about a particular player and Veselinovic would invite him to the national team. It is certain that many changes affected the game of the national team, but it cannot be said that Veselinović was indecisive. The impression was that he simply does not have a clear idea to make the national team play.

Mihajlo Todic Response in Serbian, in Cyrillic:  У 1983. години за репрезентацију Југославије је играло 46 фубалера. Веселиновић никада није објашњавао разлоге зашто је позивао одређене фудбалере. Већ сам рекао да је било довољно да неко одигра две или три добре утакмице и да новине почну да пишу о одређеном играчу и Веселиновић би га позвао у репрезентацију. Сигурно је да су толике промене утицале на игру репрезентације, али не може се рећи да је Веселиновић био неодлучан. Утисак је био да он једноставно нема јасну идеју како би репрезентација требало да игра.